Hilandar Manastir

Hilandar, poznat i kao Manastir Hilandar na srpskom jeziku i Moní Chilandaríou na grčkom, zauzima značajno mesto među dvadeset istočno-pravoslavnih manastira na Svetoj Gori u Grčkoj. 

To je jedini srpski manastir na poluostrvu i ima bogatu istoriju koja seže do osnivanja 1198. godine od strane Stefana Nemanje (Sveti Simeon) i njegovog sina Svetog Save. Sveti Simeon, nekadašnji veliki knez Srbije, odrekao se prestola da bi postao monah i pridružio se svom sinu Svetom Savi, koji je već bio na Svetoj Gori, da bi kasnije postao prvi srpski arhiepiskop.

Od samog početka, manastir je postao središte srpskog verskog i kulturnog života i odigrao važnu ulogu kao “prvi srpski univerzitet”. Zauzima četvrto mesto u atonskoj hijerarhiji od 20 nezavisnih manastira, a igumanija manastira se smatra Majkom Božijom kroz svoju ikonu Tri Ruke (Trojeručica).

Osnivanje manastira Hilandar

Manastir je osnovan 1198. godine kada je vizantijski car Aleksije III Angelos izdao hrisovulju, zapečaćeni zlatni dokument, kojim je stari manastir Helandaris doniran Srbima kao večiti dar. 

Manastir je predat Svetom Savi i Svetom Simeonu sa zadatkom da osnuju i obdare novi manastir carskog ranga. Sveti Sava i Sveti Simeon zajednički su izgradili Crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice između 1198. i 1200. godine, zajedno sa drugim građevinama kao što su Svetosavski Toranj, Kambanski Toranj i monaške odaje Svetog Simeona. 

Obnova je finansijski podržana od strane srpskog velikog kneza Stefana “Prvovenčanog” kralja, srednjeg sina Svetog Simeona. Mnogi monasi iz Srbije su se pridružili manastiru, a Hilandar je dobio obimno zemljište i resurse, posebno sa Kosova i Metohije.

Sveti Simeon i Hilandar

Sveti Simeon je preminuo u manastiru 13. februara 1200. godine i sahranjen pored glavne crkve. Njegovi ostaci su kasnije preneti u Studenicu, kako je i želeo. Interesantno je da su vinova loza počela da raste na mestu njegovog starog groba, poznatom kao Simeonova Loza, koja rađa čudotvorne grožđe i seme za blagoslov nemajućim bračnim parovima. 

Sveti Sava se preselio u svoju keliju u Kariju nakon očeve smrti i završio pisanje Karijskog Tipikona, knjige direktiva koja je uticala na eremijski monaštvo u srpskim zemljama. Takođe je napisao Hilandarski Tipikon, koji je regulisao duhovni život, službe i dužnosti monaških zajednica, uzimajući inspiraciju iz tipikona Manastira Bogorodice Evergetide u Carigradu.

Period Nemanjića i kasni Vizantijski period

Nakon Četvrtog krstaškog rata i pljačke Carigrada od strane krstaša 1204. godine, Sveta Gora je pala pod Latinsku okupaciju, što je dovelo do opširne pljačke atonskih manastira. Sveti Sava je otputovao u Srbiju da obezbedi resurse i podršku za Hilandar i posetio je Svetu Lavru Svetog Save Osvećenog u Palestini, gde je dobio najpoštovaniji relikvijar manastira, čudotvornu ikonu Trojeručicu. Srpski kraljevi Stefan Radoslav i Stefan Vladislav su značajno obdarili manastir zemljištem i resursima, dok je kralj Uroš Veliki izgradio utvrde oko Hilandara radi zaštite. Kralj Dragutin je dalje proširio manastir i ojačao njegovu odbranu.

Tokom ranog 14. veka, Katalonska Velika Kompanija, grupa piratskih plaćenika, više puta je napadala Sveta Goru, uključujući i Hilandar, prouzrokujući uništenje i krađu dragocenosti. Od 300 manastira i zajednica na Atosu, samo je 35 preživelo ovo nasilno razdoblje. Hilandarov opstanak se pripisuje zamjeniku igumana Danilu, koji je kasnije postao srpski arhiepiskop Danilo II. 

Srpski kralj Milutin je odigrao ključnu ulogu u obnovi manastira, potpuno rekonstruišući glavnu crkvu i dodajući odbrambene kule. Milutinova era je bila svedok izuzetnog ikonografskog rada i značajnog povećanja broja srpskih monaha. 

Srpski car Stefan Dušan je dalje proširio manastir i ostavio obimna zemljišna dobra u Srbiji i Grčkoj Hilandaru, uspostavljajući ga kao prosperitetnu instituciju. Hilandar i Sveta Gora uživali su veliko poštovanje u Srbiji, a iz manastira je potekao srpski patrijarh Sava IV.

Kroz istoriju, Hilandar se suočavao sa izazovima, uključujući požare i napade, ali je njegov trajni duhovni i kulturni značaj opstao. Danas manastir predstavlja testament srpske baštine i posvećenosti na Svetoj Gori, dočekuje posetioce i nastavlja svoju tradiciju kao centar verskog i intelektualnog života.

Manastir Hilandar: Istrajnost kroz Osmansko i moderno doba

Nakon osvajanja Vizantijskog carstva od strane Osmanskog Turaka u 15. veku, ahtonski monasi, uključujući one u Hilandaru, nastojali su održati odnose sa novim vladarima. Murad II, nakon što je zauzeo Solun 1430. godine, dobio je poslušnost monaha, a oni su zadržali svoju samoupravu i određene privilegije. Sultan Mehmed II dalje je potvrdio autonomiju Hilandara 1457. godine, osiguravajući ahtonsku nezavisnost do neke mere.

Tokom druge polovine 15. veka, Hilandar je bio treći po rangu među manastirima na Svetoj Gori. Postao je utočište za srpske monahe koji su bežali od sukoba u svojoj domovini nakon pada srpskog Despotata pod Osmanskim vlastima 1459. Međutim, gubitak glavnih zaštitnika i dobrotvora naterao je bratstvo manastira da traže podršku na drugom mestu. Vlaški vladari, pokrenuti od strane Mare Branković, kćerke srpskog despota Đurađa Brankovića, pružili su patronat Hilandaru neko vreme. 

Godine 1503, Angelina Branković, supruga srpskog despota Stefana Brankovića, zatražila je zaštitu od Velikog kneza Moskve Vasilija III Ivanoviča, označavajući početak ruske podrške manastiru. Car Ivan IV (Ivan Grozni) pokazivao je lični interes za Hilandar, pružajući zaštitu i gradeći nove monaške ćelije. 1556. godine dao je Hilandaru parcelu zemlje u Moskvi, blizu Kremlja, čime je učvrstio veze manastira sa Rusijom. Tokom 16. veka, Hilandar je proširio svoje posede i učvrstio svoju prisutnost u regionu Svete Gore.

Tokom 17. veka, broj srpskih monaha u Hilandaru opao je, a razorni požar 1722. godine prouzrokovao je dalji pad. Do 1745. godine, ruski hodočasnik Vasilij Barski je primetio da su bugarski monasi dominirali manastirom, iako su srpski monasi još uvek bili prisutni. 

Značajne ličnosti poput Ilariona Makariopolskog, Sofronija od Vratse i Mateja Preobraženskog boravile su u Hilandaru tokom ovog perioda, a tu je i Sveti Paisije Hilandarac započeo pisanje svoje revolucionarne slovensko-bugarske istorije. Bugarska dominacija se nastavila sve do kasnog 19. veka, ali do 1913. godine, prisustvo Srba na Svetoj Gori, uključujući Hilandar, bilo je značajno.

U 1970-im godinama, grčka vlada je ponudila svim manastirima na Svetoj Gori ugradnju elektroenergetske mreže, ali Sveto sabranje Svete Gore odbilo je ponudu. Umesto toga, svaki manastir proizvodi sopstvenu energiju, uglavnom iz obnovljivih izvora energije. Hilandar je elektrifikovao svoje objekte tokom 1980-ih godina, omogućavajući upotrebu svetla i grejanja.

Godine 1990. Hilandar je prešao iz idioritmijskog manastira u cenobitski, dodatno unapređujući svoj zajednički monaški život.

Marta 2004. godine, razarajući požar zahvatio je Hilandar, prouzrokujući znatnu štetu na utvrđenom kompleksu i drvenim građevinama. Međutim, biblioteka i mnoge istorijske ikone su spašene ili ostale netaknute. Trenutno su u toku obimni radovi na obnovi Hilandara i vraćanju njegovog nekadašnjeg sjaja.

Među dragocenim relikvijama i svetim predmetima u Hilandaru, veliki značaj ima čudotvorna ikona Bogorodice “Akatistos”, čiji se praznik slavi 12. januara. Manastir takođe poseduje čudotvornu ikonu Bogorodice “Sa tri ruke”, koja je povezana sa čudesnim isceljenjem Svetog Jovana Damaskina. Ova ikona ima dva praznika: 28. juna i 12. jula. Takođe, među blagodatima manastira je i mač cara Stefana Dušana.

Hilandar ima impresivnu zbirku rukopisa, uključujući oko 1.200 slovenskih rukopisa. Njegovi arhivi sadrže vredne grčke i srpske dokumente iz srednjovekovnog perioda, pružajući uvid u ekonomsku i društvenu strukturu tog perioda. Posebno treba istaći da je skriptorijum manastira doprineo razvoju srpske varijante staroslovenskog jezika.

Kroz osmansku vladavinu i do modernog doba, Hilandar Monastir je istrajao, održavajući svoj duhovni značaj i kulturno nasleđe. Danas stoji kao simbol istrajnosti i odanosti unutar jedinstvenog i svetog pejzaža Svete Gore.

Kako Da Posetite Manastir Hilandar

Poseta Svetoj Gori i čuvenom manastiru Hilandar je posebno iskustvo koje zahteva poštovanje određenih procedura. Svrha ovih propisa je očuvanje vekovnog reda i jedinstvenog načina života prilagođenog monaštvu. U ovom vodiču ćemo vam pružiti važne informacije o tome kako da planirate svoju posetu i šta možete očekivati.

Zatražite blagoslov i smeštaj

Pre svega, neophodno je zatražiti blagoslov za posetu manastiru i rezervisati smeštaj. Da biste to uradili, pošaljite zahtev na posebnu e-mail adresu manastira namenjenu hodočasnicima: piligrims@hilandar.org. U svom e-mailu navedite sledeće detalje:

• Puno ime
• Broj pasoša (skenirana kopija nije potrebna)
• Zanimanje (popusti mogu biti dostupni za studente, sveštenike i monahe)
• Datum dolaska u Hilandar
• Ako ste dobili blagoslov za posetu drugom manastiru na Svetoj Gori pre Hilandara, navedite datume te posete
• Broj telefona koji će biti dostupan po dolasku u Ierisos ili Ouranoupolis

Zbog ograničenih kapaciteta smeštaja, važno je najaviti svoju posetu unapred. Kampovanje van manastira nije dozvoljeno. Individualnim posetiocima obično se odobrava jedna noć (dve u izuzetnim slučajevima), dok se grupama generalno dodeljuje jedna noć. Za veće grupe, kontaktirajte manastir u drugoj polovini decembra za posetu naredne godine kako biste dogovorili plan, raspored i rezervaciju smeštaja. Manje grupe i individualne posete zahtevaju najmanje dva meseca unapred. Ako planirate posetu tokom letnjeg perioda, preporučuje se da najavu pošaljete nekoliko meseci unapred, čak i do šest meseci.

Putovanje Brodom do Svete Gore

Da biste stigli do Svete Gore, morate putovati brodom iz luka Ierisos ili Ouranoupolis. Manastir Hilandar preporučuje korišćenje rute preko Ierisosa tokom letnje sezone. Karte se mogu kupiti po dolasku, direktno na brodu, a cena je oko 10 evra. Preporučuje se da rezervišete kartu čim dobijete dozvolu od manastira. Evo dostupnih ruta:

• Ierisos do Arsana, luka Hilandara: Polazak u 8:35 sati
• Ouranoupolis do Jovantse: Polazak u 9:45 sati

Ako je jutarnja plovidba otkazana zbog lošeg vremena, vaša rezervacija karte će ostati važeća za brod koji polazi iz Ouranoupolisa. Nažalost, nije moguće odrediti da li će brod iz Ierisosa isploviti sve do vremena polaska. 

Ako se vaš povratak sa Svete Gore događa u nedelju ili tokom praznika, preporučuje se da unapred rezervišete povratne karte. Povratna plovidba polazi sa istog pristaništa, ali brod iz luke Arsana ne isplovljava uvek u isto vreme. 

Informišite se o vremenu polaska na informacionom šalteru koji se nalazi na ulazu u manastir. Za više informacija i obrasce rezervacija posetite zvaničnu veb stranicu manastira Hilandar.

Dobijte Diamonitirion (Dozvolu) za posetu Hilandaru

Sledeći korak je da dobijete dozvolu za ulazak na Svetu Goru, poznatu kao Diamonitirion. Ova dozvola se izdaje od strane izvršnog organa Svete Gore putem svoje kancelarije za hodočasnike, koja predstavlja zajednicu svih manastira. Kada rezervišete smeštaj u Hilandaru i dobijete blagoslov za posetu, manastir će najaviti vašu posetu kancelariji za hodočasnike. Na dan vašeg dolaska na Svetu Goru, možete dobiti Diamonitirion u kancelariji za hodočasnike koja se nalazi na ulazu u Ouranoupolis. Cena je 25 evra za odrasle i 10 evra za studente do 26 godina, sveštenike i monahe. Ako putujete iz Ierisosa, radnik kancelarije će doneti Diamonitirione na brod pre polaska, a plaćanje i preuzimanje će se dogovoriti na licu mesta.

Transport do luke

Organizacija prevoza do luke Ierisos ili Ouranoupolis je vaša odgovornost. Ako je moguće, preporučuje se putovanje autom sa još najmanje jednom osobom. Međutim, ako ne putujete kolima, možete se odlučiti za let avionom ili autobusom do Soluna. Iz Soluna su dostupni autobusi za Ierisos ili Ouranoupolis. Prvi autobus iz Soluna za Ouranoupolis polazi u 6:00 sati. Ako je izvodljivo, stignite u Ouranoupolis ili Ierisos dan pre polaska na Svetu Goru i provedite noć u hotelu. Ovo će vam omogućiti da stignete na Svetu Goru odmorni i osveženi.

Putovanje do Hilandara

Iz Ouranoupolisa, ukrcavate se na brod za luku Hilandar, koja se naziva Jovantsa. Cena karte je 6,5 evra, a po dolasku u luku vas čeka manastirski autobus koji će vas prevesti do manastira. Po dolasku, bićete dočekani osveženjima, upisani u gostinsku knjigu, pružene su vam neophodne informacije i smešteni u dodeljenu sobu. Smeštaj i hrana u manastiru su besplatni.

Obilazak Hilandara

Tokom posete možete učestvovati u verskim službama, primiti pričest, odati počast moštima i istražiti različite delove manastira, poput Kule kralja Milutina i Starog manastira Svetog Vasilija. Ako želite posetiti neki drugi manastir ili skitu na Svetoj Gori, obavezno je zatražiti i dobiti blagoslov unapred. Neovlašćene posete nisu dozvoljene.

Važne napomene:

Prema staroj tradiciji Svete Gore, Avaton (“ne stupaj unutra”) je na snazi, što znači da nije dozvoljen pristup ženama ili bilo kojoj drugoj osobi koja nije najavljena. Nеpravoslavnim posetiocima je potrebna posebna dozvola za posetu.

Ulazak na Svetu Goru je strogo dozvoljen samo brodom, jer je prelazak kopnenih granica zabranjen.

Ako brodovi ne isplove zbog lošeg vremena, nije moguće ući ili izaći sa Svete Gore. Gosti koji se zateknu u manastiru tokom takvih vremenskih uslova moraju sačekati ponovno uspostavljanje brodskog saobraćaja. Gosti koji nisu uspeli da uđu na Svetu Goru takođe treba da sačekaju da brodski saobraćaj ponovo počne.

Zapamtite, poseta Svetoj Gori i manastiru Hilandar nije tipična turistička poseta. Vi ste odgovorni za organizaciju svog putovanja i trebate biti spremni na neočekivane situacije koje se mogu pojaviti. Prateći propisan kodeks ponašanja i poštujući propise, možete u potpunosti uživati u duhovnom i kulturnom značaju ovog jedinstvenog odredišta.